Krajem mjeseca aprila počeli smo sa nastavkom obuke o omladinskom radu. Međutim, ovaj put smo obuku imali na nešto drugačiji način, način na koji nismo navikli. Naime, proglašena je pandemija korona virusa, zabranjena su kretanja, te se zbog toga nismo mogli okupiti da održimo ovu obuku. Ali to nas nije spriječilo da se obuka desi, ovaj put je ona održana online. Bili smo skeptični u vezi toga, imali smo sumnje kada je to u pitanju, ali isto tako smo bili raspoloženi da sa obukom počnemo.
U obuci su učestvovali mladi iz Kalesije, Maoče i Zvornika, a govorili smo o radu u grupama, toleranciji i prihvatanju različitosti. Obuku smo počeli predstavljanjem i upoznavanjem. To je bio prvi korak naše grupe u ovoj online obuci. Tad smo govorili kao pojedinci koji postaju dio jedne grupe. Svaki početak je težak, pa tako i ovaj naš. Bili smo zabrinuti kako ce sama obuka proći, ali i kako ćemo se uklopiti u grupu. Tako da smo na prvoj dvosatnoj sesiji malo govorili, osim našeg predstavljanja nismo puno toga rekli, i po mom mišljenju, nismo bili aktivni. Međutim nakon prve sesije sve je postalo lakše, mi smo postajali sve otvoreniji, a grupa sve kompaktnija. I tako iz sesije u sesiju. Vremenom je naša grupa, mi kao učesnici, postala veliki dio same obuke, te smo i mi postali oni koji uče jedni druge, uče jedni od drugih. Iznoseći svoja mišljenja, od čega se veći dio posljednjih sesija i sastojao, obogaćivali smo znanja jedni drugima.
Mislim da smo kroz ovu obuku naučili ono što je sama tema obuke i bila. Kroz praktičan rad, jedni sa drugima, naučili smo šta znači rad u grupi. Ali isto tako, iznoseći svoja mišljenja, naučili smo šta znači prihvatanje ličnosti unutar grupe.